WORDTHEQUE - Word by word multilingual library
                       Logos' Croatian eBooks


              Project Gutenberg Consortia Center
                    http://www.Gutenberg.us

                           and the 

                World eBook Library Collection
                  http://www.WorldLibrary.net

        Bringing the world's eBook Collection Together


    Project Gutenberg Consortia Center is a member of the 
    World eBook Library Consortia, http://WorldLibrary.net


    The mission of the Project Gutenberg Consortia Center
    is to provide a similar framework for the collection
    of eBook collections as does Project Gutenberg for
    single eBooks, operating under the practices,
    and general guidelines of Project Gutenberg.


    The major additional function of Project Gutenberg
    Consortia Center is to manage the addition of large
    collections of eBooks from other eBook creation and
    collection centers around the world.



    For great classic literature visit:

    Project Gutenberg Consortia Center Bringing the world's
    eBook Collection Together http://www.Gutenberg.us










Ujak naše varoši. Mečka
Mi ništa nismo imali da prodamo, bili smo goli siromasi, kao od majke rođeni, a u tamnom vilajetu se sve više trgovalo i pazarilo. Ova neočekivana delatnost, nova u odnosu na naše stare i uobičajene poslove, kao što su lov, obrada zemlje i uzgajivanje stoke, sve je više uzimala maha, tako da nam se činilo da je ceo svet pod kapom nebeskom jedno ogromno pazarište. U svih devet sela, preko cele godine nizali su se vašari i panađuri. Odjekivalo je i pod zemljom i pod nebom od vike i graje trgovaca, od dreke i rike stoke. Svi smo se pretvorili u oko i uho ne bismo li dokučili šta će se to skupo prodavati na velikoj pijaci. Malo je bilo onih koji su imali dobar trgovački njuh. Na pijaci se sve i svašta prodavalo, od igle do kuće, od buve do vola, od hleba do ljubavi, od soli do ljudske pameti. 
Brat i ja smo 3/4ivotarili povučeno, daleko od seljaka, u gustoj šumi, u koju je i đavolja i ljudska noga retko zalazila. Ali velikoj ljudskoj trgovini, praćenoj sjajem i raskošem, nismo mogli ni mi da odolimo. Blenuli smo, kao ovce u toru, u lepe 3/4ene, raskošne haljine, skupe nakite, dobre konje, ubojite puške, glasovite harmonike, ne mogavši svemu tome da se do mile volje nadivimo. S ljutim bolom smo uviđali da se ljudi cene po onome što imaju da prodaju. A mi ništa nismo imali - osim šume koja nikom nije bila potrebna. Nas niko ni za šta nije uzimao. Dronjavi, skitničkog izgleda, bili smo poslednji ljudi na svetu. Gorko odbolovasmo i samu pomisao na nikada nećemo imati tako lepe 3/4ene, za kojima nas je obuzimala luda 3/4elja. 
- Odoh u svet da naučim neki zanat - reče brat. 
Čim je prešao visoku goru iznad sela, brat je susreo popa sa šiljatom bradicom, koji ga je pozvao da kod njega uči zanat. 
Tri godine je brat kod suludog popa učio kako se peče rakija, kuju no3/4evi, presušuju izvori, zaustavljaju vodenice, namamljuju gradonosni oblaci, zatrpavaju bunari, prevrću natovarena kola sa senom, ispre3/4u volovi iz jarma ... Za te tri godine brat je 3/4iveo u napuštenim bunarima, na bunjištima, ispod starih mostova, u vodenicama i polusrušenim kućama, pretvarajući se, po nauku svog gazde sa šiljatom bradicom, u vuka, magarca, jarca, kopca, vrapca, miša, mačku, psa - kako mu je već trebalo. 
- Da li si šta izučio? - upita ga pop. 
- Ništa! - reče brat. 
- Takav mi šegrt ne treba! - reče pop i otera brata. 
Brat je bio presrećan što se oslobodio suludog popa. Čim je došao u našu šumu, on mi reče: 
- Spremaj se, moj brate! Polazimo na pijacu! 
Uz put mi brat ispriča šta mu se sve desilo za tri godine u dalekom i belom svetu. 
- Slagao sam popa da nisam ništa izučio. Znam sve njegove majstorije! - reče brat i objasni mi da će se on u blizini pijace pretvoriti u belog konja, dotad neviđenog u devet sela; ja ću belca prodati za skupe pare, ali kupcu nikako neću smeti da dam ular. Čim se vratim u selo, udariću tri puta ularom o zemlju i uzviknuti "đula, đula", i brat će se, u istom trenutku, stvoriti 3/4iv i zdrav. 
Uradih kako kaza. Sve se zbi po njegovim rečima. Belca prodadoh za dobre pare, ular kupcu ne dadoh, kad se kući vratih, udarih tri puta o zemlju i viknuh "đula, đula", brat se preda mnom stvori, kao da iz zemlje izniče, onakav kakav je i bio. 
Išli smo od vašara do vašara. Brat se čas pretvarao u konja, čas u vola, čas u bogatu šatru, čas u kravu. Tako je radio kako nam trgovci ne bi ušli u trag. A i pop, njegov gazda, proganjao nas je kao strvine: pretvarao se u kosača, ciglara, šumara i sve pazario, ali je nestajao bez traga i glasa čim bih udario ularom o zemlju. 
Trgovina me je silno zabavljala. Slatko sam se smejao ljudima kojima je belac zapadao za oko, pa su mu čitave sate zagledali kopita, zube, oči - trudeći se da snize visoku cenu. Udešavao sam da konja prodam lopovima i deriko3/4ama, uzdr3/4avajući se da ne puknem od smeha pri pomisli na izraze njihovih lica kad im kupovina bude iščezla iz ruku kao magla. 
Tako grdne pare zarismo. Postadosmo i mi ljudi. (r)ivot nam se, kurva, široko osmehnu. Stekosmo dobra, bolja od boljih: imanje, konje, puške, prijatelje. Brat i 3/4enu, mladu i lepu. 
U devet sela pronese se glas o čudnom prodavcu i njegovim konjima, volovima i kravama, koji, kad ih kupac povede u štalu, iznenada nestaju, kao da u zemlju propadnu. Kad se ču da se to dešava bogatijima i varalicama, sirotinja se silno obradova. 
Inak smo morali da budemo obazriviji i da idemo u mesta gde nas ljudi nisu poznavali. 
Kad nam neprekidno be3/4anje i zametanje traga dosadi, brat smisli da se pretvori u mečku. Išli smo od vašara do vašara, ja sam udarao u doboš, a brat je igrao. Više nismo morali da se bojimo prevarenih trgovaca. 
Posao je dobro cvetao. Brat je bio nečuvena, dotad neviđena mečka: iako trom i te3/4ak, kao svi medvedi, mogao je da oponaša mnoge ljudske pokrete i radnje: da upali vatru, da iseče drva, da kopa, puca, jaše konja, da se rve ... Mogao je da poka3/4e kako se oble3/4e 3/4ena, što je svetinu naveliko uveseljavalo. Vrhunac njegove veštine bio je u tome kad je skidao svoj ular, stavljao ga ljudima na vrat, uzimao doboš i terao da oni izigravaju mečku. 
Bili smo se svuda pročuli, koliko po pametnoj i dotad neviđenoj mečki toliko no mečkaru koji je na njoj nebrojene pare zarađivao. Bio je to, bez sumnje, najplaćeniji posao na pijaci našeg vilajeta. Mečkama poraste cena, ali takve, kao što je bio moj brat, nije bilo. 
(r)ivot nam se izmeni. Stalno smo bili u poslu, na putu od vašara do vašara. Ljudi se brzo zasite, pa smo morali da izmišljamo nove veštine i smicalice, a sve nas je to stajalo ogromnog truda i napora. Bili smo umorni i iscrpeni. 
(r)ena mog brata reče da u snu skačemo i vičemo "ajde, meco, de, de, zaigraj nam malo, de, de". Grdno se ljutila na mog brata: kroz kišu suza govorila je da joj ne poklanja toliko ljubavi koliko on od nje tra3/4i, i da joj se čini da sve više ima posla s pravom mečkom. 
- Zanoveta, kao sve 3/4ene. Mnogo sam je razmazio! - reče brat i dobro izudara 3/4enu. 
Batine ne pomogoše. Posle nekoliko dana, zatekosmo je na gomili s nekim balavanderom. Brat je dobro udesi i otera od kuće. 
Taj događaj obadvojicu uzdrma od glave do pete, brata mnogo više. Mo3/4da je 3/4ena bila u pravu? Sve smo umorniji i sve zasićeniji ljudske trgovine, u kojoj, izgleda, na kraju niko ništa ne dobija. 
Odlučismo da odemo na još jedan, viđeniji vašar, pa da se posle manemo tog đavoljeg zanata i vratimo u šumu, da u njoj, malom bo3/4jem raju, u3/4ivamo plodove naše trgovine. 
Ne dade nam se, mojom krivicom. Bio sam zaboravno na suludog popa. Nesmotreno sam jednom čoveku pru3/4io ular, da pridr3/4i mečku dok natovarim doboš na leđa. Taj čovek ugrabi priliku da skine ular i izgubi se u svetini. Bio je to niko drugi no lukavi pop. Ne pomo3/4e ni moja vika ni jurnjava - on naprosto propade u zemlju. 
Više nisam imao čime da udarim o ledinu i tako brata vratim u njegov pravi, čovečiji oblik. 
Povedoh ga kući. 
Brat 3/4ivi sa mnom: seda za sto kad obedujem, lo3/4i vatru, donosi vodu, mumlanjem se raspituje šta ima novo u svetu, opija se. Obraduje se kad mu katkad dovedem neku vašarsku 3/4enu. 
Izgleda da se brat pomirio sa sudbinom. Koliko mogu da razumem, teši se što je bio najčuvenija mečka našeg tamnog vilajeta. 
Ja i dalje, nadajući se da ću pronaći ukradeni ular, idem za poslom po vašarima. Iz dana u dan sve je te3/4e trgovati. Sve više traćim vremena a sve manje dobijam. 










    For great classic literature visit:

    Project Gutenberg Consortia Center Bringing the world's
    eBook Collection Together http://www.Gutenberg.us